Девет радника ЈКП „Водовод“ из Ужица, Основном суду у Ужицу поднело је тужбе против свог предузеће због накнаде штете које су у укупном износу око 400.000 динара. Ради се о неисплаћеном делу накнаде за регрес и топли оброк током 2020.године. Поред ових радника, са истим проблемом је суочено још 132 радника овог предузећа, који се нису одважили да путем судског поступка затраже остварење својих права.
Анекс уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Србије од 11. децембра 2019.године, а који је потписала министарка Зорана Михајловић, предвиђа да запослени има право на регрес за коришћење годишњег одмора, са припадајућим порезима и доприносима.
Тај износ је најмање 75% просечно исплаћене зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа за послове статистике, за претходну годину. Он се увећава за фиксни износ од 33.000 динара, без пореза и доприноса.
Запосленима у ЈКП “Водовод” Ужице исплаћиван је само део анексом прописаног износа.
“Још прошле године смо упозоравали послодаваца на неправилности у исплати регреса, јер је исплата кренула у јануару на месечном нивоу па је уместо 6.354 динара исплаћено свега 2.758 динара. Од фебруара па до краја године, регрес нам је исплаћиван у износу 4.958 динара, што је за око 1.400 динара мање од прописаног. На годишњем нивоу, само по основу регреса, појединачно смо оштећени за по око 20.000 динара, што је недопустиво“, каже за портал Нова.рс представница синдиката Слога у ЈКП “Водовод” Верослава Шијаковић.
Верослава каже да то није једино ускраћивање права запослених од стране послодавца па тужбом, поред потраживања неисплаћеног дела припадајућег регреса за коришћење годишњег одмора, потражују и накнаду трошкова за исхрану у току рада. Ова накнада такође, како каже, није исплаћивана у пуном износу па им предузеће дугује још више, у њеном случају, укупан нето износ дуга за топли оброк је 27.670 динара.
“Накнада трошкова за исхрану у току рада у дневном нето износу је требала бити исплаћивана у износу од 175,21 динара а запосленима, па и мени, исплаћивана је у висини од 75,00 динара што је за 100,21 динар мање по дану. Мислим да је срамота, да ја са скоро 40 година радног стажа, од своје фирме путем суда тражим накнаду за топли оброк. Ово није само мој проблем, већ још 140 људи колектива. Поред нето износа тужбом потражујемо и камату и све припадајуће доприносе”, додаје Верослава.
Запослени у овом предузећу кажу да су прошлу годину пратила обећања директора да ће се проблем решити ребалансом буџета али није решен. Кажу и да, у већ отежаним околностима пословања, док велики број радника ради за минималну зараду, закидање на топлом оброку и регресу превазилази сваку коректност пословања у односу на људски ресурс.
Као аргумент за недопустивост наведених околности наводе и чињеницу да у великом броју случајева, у овом комуналном предузећу ради и трећа генерација појединих породица, које су свој рад уложола у ово предузеће.
Директор ЈКП Водовод Ужице Душко Љујић мисли да су тужбе беосноване и да је пре неколико година, по истом основу, тужбе поднело сто радника и да су тај спор пред надлежним судом изгубили.
Фото:Славица Панић/Нова.рс
“Мојим правницима и градском правобраниоцу сам проследио примерак те тужбе да они кажу своје мишљење као и адвокатима, нисам правник да би о томе могао говорити. На основу правног става одлучићемо какву одлуку ћемо донети и да ли ћемо ићи у спор. Мислим да је мали основ за то што они траже”, рекао је за наш портал Љуић.
Чланови синдиката Слога у овом предузећу, не искључују ни могућност подношења кривичне пријаве против директора због ускраћивања права запослених из области рада. Кажу да немају више стрпљења за све што се у предузећу дешава и да ово може бити само почетак одмотавања клупка јер се много лошег нагомилало.
ЈКП “Водовод”, једино је од седам јавних предузећа, чији је оснивач град Ужице, које је прошлу годину завршило са губитком. Негативно је пословало и ЈКП “Дубоко” чији је Ужице један од девет суоснивача.
Највећи проблем негативног пословања су огромна потраживања на име неплаћених рачуна а највећи дужник је, према тврдњама запослених, управо град Ужице односно градска управа, предузећа и институције чији је град оснивач.
Директор тврди да то није тачно и да ипак највише дугују грађани те да су у питању вишегодишња дуговања. Цена воде, за кориснике у Ужицу у октобру прошле године увећена је за 18%.
Поред свега, Ужичани трпе честе хаварије дотрајале водоводне мреже, а највећа мука грађана је што водоводну мрежу у Ужицу и даље чини око 45 км азбестних цеви.
Линк ка оригиналном чланку на NOVA.RS
